Hemothorax je nakupljanje krvi u pleuralnom prostoru.

(Pregled traume toraksa.)

Uobičajeni uzroci hemotoraksa su laceracija pluća, interkostalnih krvnih žila i unutarnje torakalne arterije. Laceracija ovih struktura može biti posljedica penetrantne ili tupe traume. Hemotoraks je često udružen s pneumotoraksom (hemopneumotoraks).

Jačina krvarenja varira od minimalnog do masivnog. Masivnivnim hemotoraksom smatra se nakupljanje više od 100 mL krvi u pleuralnom prostoru. Uobičajeno je praćen hemoragičnim šokom.

Bolesnici s obilnim krvarenjem u pleuralnu šupljinu često su dispnoični, auskultacijski je tiši šum disanja na zahvaćenoj strani, a perkusijski se čuje muklina (često se teško primijeti kod bolesnika s multiplim ozljedama). Kod bolenika kod kojih je hemotoraks mali simptomi mogu biti beznačajni ili odsutni.

Bolesnicima kod kojih su prisutni znakovi hipovolemije (npr. tahikardija, hipotenzija) daju se intravenski kristaloidi, a po potrebi i transfuzija krvi( vidi: Intravenska nadoknada tekućine).

Ako je volumen krvi dovoljan da bude vidljiv na rendgenogramu prsnog koša (obično oko 500 ml i više), ili ako je uz hemotoraks prisutan i hemotoraks, potrebno je napraviti drenažu insercijom igle velikog kalibra (32-38Fr) kroz 5. ili 6. interkostalni prostor u srednjoj aksilarnoj liniji. Drenaža toraksa poboljšava ventilaciju, smanjuje rizik od zgrušavanja krvi u pleuralnom prostoru (što može dovesti do razvoja empijema pleure ili fibrotoraksa) te olakšava procjenu gubitka krvi i integriteta dijafragme. Krv prikupljena torakalnom drenažom može se iskoristiti za autotransfuziju čime se smanjuje potreba za kristaloidima i transfuzijom tuđe krvi.

Indikacije za hitnu torakotomiju su:

• početno krvarenje veće od 1500 ml

• krvarenje veće od 200 mL/h tijekom više od 2 do 4 sata, koje narušava disanje i hemodinamiku ili zahtijeva ponovljene transfuzije krvi.